Nekategorizovano

Postoje dani kada ni kafa, ni kratka šetnja, ni dodatni sat sna ne donose onaj željeni nalet energije.

Pamćenje je jedan od najvažnijih kognitivnih procesa u životu svakog čoveka, jer nas povezuje sa našim iskustvima, učenjem i svakodnevnim funkcijama, usled čega bolje pamćenje postaje imperativ za pojedince.

Saznajte zašto se često osećate iscrpljeno i bezvoljno – otkrijte uzroke, simptome, i kako prirodnim putem možete da povratite snagu i vitalnost.

San nije luksuz, on je osnovna potreba organizma, baš kao hrana i voda. Tokom sna se obnavljaju ćelije, balansiraju hormoni, oporavlja mozak i jača imuni sistem. Ipak, u savremenom tempu života, sve više ljudi se budi umorno, iako su „spavali osam sati“. To je zato što nije dovoljno samo spavati onoliko koliko je potrebno, već je važno i kako spavamo.

Kortizol je steroidni hormon, često ga zovu i „hormon stresa“, koji proizvode nadbubrežne žlezde. Njegova glavna uloga je da nas pripremi za akciju: podiže nivo šećera u krvi, ubrzava rad srca i daje tzv. energetski boost da bismo rešili problem ili pobegli od opasnosti.

U svetu u kom se granice između posla i privatnog života brišu, a pritisci samo gomilaju, mnogi ljudi osećaju da su stalno „na ivici“. U toj svakodnevnoj borbi za ravnotežu, sve više pažnje privlači pojam “adaptogeni”, biljke koje ne samo da osnažuju telo, već mu pomažu da se izbori sa stresom na prirodan način.

U svetu u kom je brz tempo života postao norma, reč “stres” je postala svakodnevnica. Svako od nas, na neki način, poznaje osećaj anksioznosti, konstantne napetosti, nesanice ili kontinuiranog umora. Međutim, važno je znati da stres nije samo emocionalna reakcija, već i fiziološki proces koji, ukoliko se ne kontroliše, može da naruši čitav niz funkcija organizma.

U svetu biljnih preparata retko koja biljka ima tako romantičnu reputaciju kao rodiola (Rhodiola rosea), poznata i kao “sibirska ruža”. U sibirskim legendama mladi parovi dobijali su njen koren kao amajliju za snagu i plodnost, dok su ga sovjetski naučnici decenijama proučavali u tajnosti, verujući da može da pomogne vojnicima, astronautima i profesionalnim sportistima.

Svetska zdravstvena organizacija definiše fitoterapiju kao „ispravnu, dokazima vođenu upotrebu biljaka, biljnih materijala i standardizovanih biljnih preparata u preventivne i terapijske svrhe“. Ukratko ,  to je disciplina koja prevodi hiljadugodišnje iskustvo travara na jezik savremene farmacije, zadržavajući snagu prirode, ali uz strogu kontrolu kvaliteta, doze i bezbednosti. Upravo tako, nastala je i Fitoterra: iz verovanja u moć punog potencijala prirode i njenog zajedništva sa ljudima.