Rhodiola rosea i stres upotreba u tradicionalnoj i savremenoj medicini kao adaptogena, mehanizmi delovanja i trendovi u istraživanjima

Stres je normalan pratilac svakodnevnog života, a izvori stresa dolaze iz radnog okruženja i svakodnevnih aktivnosti. Ovo se pre svega odnosi na život u urbanim sredinama, gde brojni faktori okruženja (različiti izvori zagađenja, nedovoljan boravak u prirodi, neadekvatna ishrana i fizička aktivnost, itd) mogu da značajno doprinesu narušavanju homeostaze (balansa) organizma. Odgovor svakog pojedinca na stres zavisi od sposobnost i kapaciteta da se adaptira (prilagodi) na promene, koje su vezane za njegove karakteristike i opšte stanje (godine, navike, genetika, postojanje hroničnih zdravstvenih problema, prethodna oboljenja, specifična fiziološka stanja).

Zdravstveni problemi koji se vezuju za stres mogu da uzrokuju veliki broj bolesti u savremenom svetu, a čine oko 75% svih oboljenja na globalnom nivou. (Wal and Wal 2013) Stres je postuliran kao faktor koji je uključen u etiopatogenezu (nastanak i razvoj) različlitih hroničnih bolesti, među kojima su anksioznost i depresija, imunosupresija, endokrini poremećaji (dijabetes, seksualna disfunkcija kod muškaraca), kognitivne disfunkcije, peptički čir, hipertenzija i ulcerozni kolitis. (Wal and Wal 2013) Konvencionalna medicina je razvila višestruke pristupe za odgovor na stres i zdravstvene probleme koje on izaziva, koji uključuju vežbanje i tehnike opuštanja kao što je meditacija, ali i lekove, koji se koriste kada već dođe do narušavanja zdravlja, i nisu prevencija. (Wal and Wal 2013)

Adaptogeni agensi (sredstva) mogu da preveniraju razvoj oboljenja i potpomognu održavanje homeostaze organizma. Kao adjuvans (pomoćno sredstvo) nekom specifičnom tretmanu ili terapiji mogu da pomognu u alternaciji daljeg toga bolesti (ublaže i/ili uspore). (Wal and Wal 2013) Sposobnost adaptacije datom okruženju je osobina živih sistema, ali stepen adaptacije koji se odnosi na ekstremne uslove/promene je pre svega bila izučavana u oblasti mikrobiologije. Kasnije je, uz razvoj različitih metoda analitičke hemije, molekularne biologije i genetike, pokazano da ove osobine imaju i kompleksnija živa bića. Sa druge strane, upotreba prirodnih sastojaka beleži stalni porast u modernoj medicini i farmakologiji. Ovo je vezano za koncept zelene hemije, koji između ostalog, u farmaceutskoj hemiji i tehnologiji, propagira upotrebu prirodnih proizvoda i smanjenje potencijalne toksičnosti, ekološki prihvatljivu proizvodnju i itd. Posledica toga je da se ova grana industrije sve više okreće biljkama i mikroorganizmima u procesu selekcije metabolita i ispitivanju njihovih fizičko-hemijskih osobina i biološke aktivnosti koje mogu imati benefit za čoveka. (Genet 2024)

Adaptogene biljke tradicionalno pomažu u sprečavanju neravnoteže koja može nastati usled stresa i samim tim sprečavaju i/ili ublažavaju simptome bolesti. Adaptogeni deluju tako što regulišu kortizol i podržavaju rad organa uključenih u “fight or flight” (“bori se ili beži”) odgovor koji se pokreće kada organizam dobije signal da je u opasnosti, a koji kontrolišu nervni i endokrini sistem. (Wal and Wal 2013) Nazivaju se adaptogenima zbog svoje jedinstvene sposobnosti da „prilagode“ svoju funkciju specifičnim potrebama organizma, a neophodno je da imaju sledeće osobine: pokazuju nespecifičnu aktivnost; povećavju otpornost na štetne fizičke, hemijske i biološke agense; noramlizirajući i nezavisan uticaj od patološkog stanja; nemaju štetan dejstvo i ne utiču na normalne funkcije organizma. (Bernatoniene et al 2023; Sun et al 2021; Wal and Wal 2013) Pored toga u studijama se navodi da su karakteristike adaptogena da su oni eustesori (dobri stresori) i ponašaju se kao stres mimetici (imitatori) ili „stress vakcine“ i mogu da izazovu protektivni odgovor. (Wal and Wal 2013)

Među biljkama koje se smatraju kraljevima i kraljicama biljne medicine za očuvanje zdravlja, vitalnosti, imuniteta, fizičke, mentalne snage, energije i dugovečnosti je Rhodiola rosea. (Wal and Wal, 2013) R. rosea (kod nas poznata kao artička ruža, sibirska ruža, zlatni koren) se često sreće kao lekovita biljka u tradicionalnoj medicini u nordijskim zemljama, Istočnoj Evropi i Aziji. (Bernatoniene et al 2023; Sun et al 2021; Wal and Wal 2013) Pripada porodici Crassulaceae, poznatoj po stimulativnom efektu na fizičke i metalne performase i produktivnost. (Wal and Wal 2013)

Artička ruža je višegodišnja biljka koja raste na suvom peskovitom zemljištu na visokim nadmorskim visinama u artičkim predelima Evrope i Azije, dostiže visinu od oko 70 cm i ima žute cvetove. (Wal and Wal 2013) Grčki lekar Dioskorid, prvi je zabeležio medicinsku primenu ove biljke 77. godine nove ere u delu „De Materia Medica“ (farmakopeja lekovitih biljaka i preparata koji je mogu iz njih dobiti). Tradicionalna upotreba rodiole kao tonika u sibirskoj i ruskoj medicini podstakla je opsežna istraživanja koja su dovela do identifikacije ove biljke kao adaptogena. (Wal and Wal, 2013)

Rod Rhodiola sadrži više od 100 različitih vrsta, dok se oko njih 20 koristi u tradicionalnoj azijskoj medicini, a najviše studija na životinjama i ljudima sprovedeno je baš na artičkoj ruži. (Wal and Wal, 2013) Takođe, bitno je napomenuti da se veliki broj kliničkih studija bavi ispitivanjem uticaja ove biljke na kognitivne funkcije i mentalne peformanse u uslovima stresa, umora, burnout-a. (Stojcheva and Quintela 2022) Istraživanja metabolita koje se nalaze u korenu ove biljke pokazale su prisustvo šest različitih grupa: fenilpropanoidi (rozavin, kolofonijum i rozarin), derivati feniletanola (salidrozid i tirozol), flavonoidi (rodiolin, rodionin, rodiozin, acetilrodalgin i tricin), monoterpeni (roziridol i rozaridin), triterpeni (daukosterol i beta-sitosterol) i fenolne kiseline (hlorogenska, hidroksicinaminska i galna kiselina). (Wal and Wal 2013)

Karl Fon Line, koga smatraju ocem taksonomije, opisao je vrste roda Rhodiola kao korisne za lečenje glavobolje, histerije, hernija, poremećaja sekreta i kao adstringenta (sredstva koje izaziva stezanje povređene kože ili sluzokože). (Bernatoniene et al 2023; Sun et al 2021) Korišćenje lekovitih osobina korena Rhodiola spp opisano je u prvoj švedskoj nacionalnoj farmakopeji davne 1755. godine, dok je R. rosea poznata kao lekovita biljka u Skandinaviji, Rusiji, Kini i Aziji. U tradicionalnoj kineskoj i severnoevropskoj medicini, koren ove biljke je korišćen je za povećanje snage i fizičkih performansi, protiv umora, anemije, impotencije, depresije, za poremećeje digestivnog i nervnog sistema, kao i za jačanje imuniteta, ublažavanje simptoma astme, regulaciju pulsa i cirkulacije. (Bernatoniene et al 2023; Sun et al 2021) Takođe, u Rusiji i Sibiru ekstrakt arktičke ruže je korišćen u lečenju dijabetesa, anemije, tuberkuloze i oboljenja organa za varenje, dok su u tibetanskoj medicine biljke roda Rhodiola korišćene u formi tonika za tretaman impotencije i anemije. Čaj od sibirske ruže se u Srednjoj Aziji je korišćen za lečenje virusnih infekcija kao što je grip, u Mongoliji je takođe korišćena za tretman tuberkuloze i raka, a Vikinzi su je upotrebljavali za povećanje fizičke snage i energije. (Bernatoniene et al 2023) U novijoj istoriji, korišćena kod sportista i vojnika da se pojača otpornost na stres i umor. Može se reći da ova biljka deluje kao pufer (sistem koji se opire promenama i održava stabilno stanje) koji je vezan za mentalne i fizičke disbalanse. (Wal and Wal, 2013)

U savremenoj medicini, rodiola je pokazala efekte koji uključuju produženje vitalnosti, stimulaciju centralnog nervnog sistema, smanjenje depresije i umora, prevenciju visinske bolesti, lečenje anemije i hipoksije, poboljšanje radne efikasnosti, kardiovaskularnu zaštitu, zaštitu nerava i jetre, kao i imunološko, antivirusno, antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo (Pu et al 2020; Sun et al 2021). Već krajem 20. veka, kineski naučnici su pokazali da salidrozid, glavna aktivna komponenta rodiole, ima značajan hipoglikemijski efekat (Sun et al 2021). Salidrozid ne samo da ima direktan hipoglikemijski efekat, već može i korigovati stanje insulinske rezistencije kod pacijenata sa dijabetesom, pa se napominje da se može koristiti kao adjuvans u kliničkom lečenju ovog obiljenja. (Sun et al 2021) Pored toga pokazano je da aktivira lipolitičke procese, a efekti zavise i od kombinacije i koncentracije jedinjenja koji se nalaze u ekstraktu korena ove biljke (Pomari et la 2015; Wal and Wal 2013)

Rhodiola dovodi do povećanja nivoa beta-endorfina u mozgu. Beta-endorfin je peptid koji ublažava stres, podržava dobro raspoloženje i deluje kao analgetik. Glavni opisani efekti roda Rhodiola su upravo adaptogeni, što znači da „prirodni biljni proizvodi koji su netoksični u normalnim dozama proizvode nespecifičan odgovor i imaju normalizujući fiziološki uticaj“ i zaštitni efekat od stresa. (Wal and Wal 2013) Štaviše, rodiola je opisana kao antioksidant, antitumorski, antidepresiv, neuroprotektivni, kardioprotektivni, hepatoprotektivni i imunostimulišući agens. (Bernatoniene et al 2023; Pu et al 2020; Sun et al 2021; Wal and Wal 2013)

Detaljan molekularni mehanizam dejstva salidrozida na snižavanje lipida i antiinflamatorne efekte tek treba da se identifikuje, a studije in vivo na miševima koji su dobijali hranu sa visokim sadržajem masti pokazale su da ovo jedinjenje smanjuje nivoe lipida u serumu i stvaranje ateroskleroznih naslaga. (Wal and Wal 2013) Takođe, jedna od studija je pratila efekat kombinacije metabolita ove biljke, pa je tako ekstrakt bogatiji salidozidom i rozavinom uticao na molekularnom i ćelijskom nivou na adipogenezu (formiranje adipocita, odnosno masnih ćelija), a ekstrakt bogatiji salidrozidom kroz gubitak ovih ćelija u diferencijaciji kroz proces apoptoze (programirane ćelijske smrti). (Pomari et al 2015) Ovi rezultati su podržali prethodne studije koje su sugerisale da se jedan aspekat dejstva R. rosea zasniva na lipolitičkoj i anti-adipogenoj aktivnosti.

Brojne studije su pokazale da artička ruža povećava fizički radni kapacitet i drastično skraćuje vreme oporavka između serija visokointenzivnog vežbanja. (Wal and Wal 2013) Ove studije su uključivale normalne osobe izložene maksimalnom radu na biciklističkom ergometru, olimpijske skijaše i biatlonce (Wal and Wal 2013).

Adaptogeni se razlikuju od drugih stimulansa tokom intenzivnog i iscrpljujućeg mišićnog rada. Kod klasičnih stimulansa, početno povećanje kapaciteta mišića prati period znatno smanjenjenja njihovog kapaciteta rada (značajno ispod proseka). (Wal and Wal 2013) Ponovljena upotreba stimulansa centralnog nervnog sistema iscrpljuje kateholamine u mozgu i smanjuje uslovne reflekse. Nasuprot tome, kod ekstrakata arktičke ruže, početno povećanje radnog kapaciteta prati manja redukcija, tako da radni kapacitet i dalje ostaje iznad proseka. (Wal and Wal 2013) Studije na životinjama ukazuju na mehanizme koji mogu biti uključeni u ove efekte. Naime, R. rosea je dovodi do povećanje produkcije esencijalnih energetskih metabolita, adenozin tri fosfata (ATP) i kreatin fosfata u mitohondrijama mišića i mozga kod miševa koji su bili izloženi maksimalnom fizičkom opterećenju. (Wal and Wal 2013) Pored toga, pokazano je ona može poboljšati reasimilaciju neorganskog azota i energetski metabolizam ćelije povećanjem sinteze ATP, ribonukleinske kiseline (RNK), proteina i aminokiselina. (Wal and Wal 2013)

Dosadašnje naučne studije ukazuju da potencijalni mehanizam regulacije strasa ide kroz stimulaciju neuroendokrine ose (hipotalamus-hipfiza-adrenalne žlezde) da redukuje produkciju kortizola i smanjuje oksidativni stres, kao i sinteze proteina koji su uključeni u rezilijentnost (otpornost na stres). (Bernatoniene et al 2023; Ivanova Stojcheva and Quintela 2022; Wal and Wal, 2013) Stim u vezi su i neki od mogućih benefita: ublažavanje simptoma anksioznosti i stresa, kao fizičkog i mentalnog napora, poboljšanje performansi i otpornosti organizma u uslovima stresa, antioksidativno dejstvo, očuvanje homonalnog balansa i homeostaze nervnog i endokrinog sistema. (Bernatoniene et al 2023; Stojcheva and Quintela 2022; Wal and Wal, 2013)

Najnovija istraživanja vezana za ovu biljku i njenu potencijalnu primenu su usmerena na: poremećaje memorije, kognitivne funkcije i pažnje, traumatske povrede mozga, Prakinsonovu bolest, tretman aritmija, sportske performase, medicinu koja se bavi boravkom u ekstremnim uslovima (piloti i astronauti), endokrini poremećaji, seksualnu disfunkcija, poremećaje sistema odgovora na stres, kao i poboljšanje efekata hemoterapije i terapije zračenjem (redukciju neželjinih efekata). (Bernatoniene et al 2023)

U kontekstu evolucije arktička ruža se prilagodila različitim nepovoljim uslovima kao što su velike nadmorske visine koje povlače ekstremno niske temperature, nisku saturaciju (zasićenost) kiseonika, malo padavina, intenzivnu radijaciju, tako što sintetiše metabolite koji imaju zaštitnu ulogu ne samo za samu biljku nego i za čovek i druge vrste. (Bernatoniene et al 2023) Ako se uzme u obzir da zapisi o ovoj biljci dolaze iz Grčke pre oko 2000 godina unazad, kao i da su je u 20. veku koristili astronauti, sigurno je da će savremena klinička istraživanja biti usmerana na razumevanje i primenu ovog jedunstvenog fitoadaptogena. (Bernatoniene et al 2023)

Literatura:

Bernatoniene J, Jakstas V, Kopustinskiene D. M. (2023). Phenolic Compounds of Rhodiola rosea L. as the Potential Alternative Therapy in the Treatment of Chronic Diseases. Int J Mol Sci. 24(15), 12293.
Genet M. (2024) Green Chemistry in Natural Product Discovery Sustainable Strategies for Drug Development. J Pharmacogn Nat Prod 10: 287.
Pomari E., Stefanon B., Colitti M. (2015) Effects of Two Different Rhodiola rosea Extracts on Primary Human Visceral Adipocytes. Molecules. 2015 11;20(5):8409-28.
Pu W., Zhang M., Bai R., Sun L., Li W. et al (2020) Anti-inflammatory effects of Rhodiola rosea L.: A review, Biomed Pharmacother. Volume 121: 109552.
Stojcheva I.E, Quintela J.C. (2022) The Effectiveness of Rhodiola rosea L. Preparations in Alleviating Various Aspects of Life-Stress Symptoms and Stress-Induced Conditions-Encouraging Clinical Evidence. Molecules. 27(12):3902.
Sun J, Ren J, Hu X, Hou Y, Yang Y. (2021) Therapeutic effects of Chinese herbal medicines and their extracts on diabetes. Biomed Pharmacother. 2021 142:111977.
Wal P., Wal A., (2013) Chapter 34 – An Overview of Adaptogens with a Special Emphasis on Withania and Rhodiola, Editor(s): Bagchi D., Nair S., Sen C.K., Nutrition and Enhanced Sports Performance, Academic Press, pp 343-350.